FIRST SOLO TRIP



 Srpski      English


Ćao svima 💜

Znam da je prošlo dosta vremena od mog poslednjeg posta na blogu, u zadnje vreme nisam imala toliku inspiraciju, ni vremena za nove tekstove. Zapravo vremena uvek ima za sve, samo je pitanje čemu pre posvetimo svoju pažnju. Poslednjih meseci fokus mi je bio na instagramu i građenju ličnog brenda kroz #kreativnapundjа.

Elem, ono o čemu sam htela da pišem u ovom postu jeste koliko je bitno osmeliti se i krenuti sam na neki put, sve u sopstvenoj ogranizaciji, bez posrednika. Opšte je poznato među mojim prijateljima da sam tip osobe koja mnogo voli da putuje i uvek teži da upozna nove ljude i ide u susret novim iskustvima, neko ko voli rizike i gleda uvek da, koliko to mogućnosti pružaju, izađe iz zone komfora. Svoj prvi godišnji odmor sam odlučila da ne provedem u Srbiji spremajući preostale ispite, znam da je fokus trenutno na njima, ali ispiti će se položiti ako ne u jednom onda u narednom ispitnom roku. Međutim, kad počnete da radite, imate jedan veliki godišnji odmor i morate dobro isplanirati kako želite da te dragocene slobodne dane istrošite i na šta želite da usmerite svoju pažnju tokom tih dana. Ja ću uvek birati učenje kroz životna iskustva. Putujući se najbolje uči kako o samom sebi, tako i o ljudima i o životu.

Italiju sam posetila nekoliko puta, ali ove godine je bilo drugačije, prvi put sam išla sama u sopstvenoj organizaciji. Tokom ovog dvonedeljnog putešestvija po južnoj Italiji desile su se mnoge lepe, ali i manje lepe situacije koje su mi dokazale da sam dovoljno čvrsta i hrabra da se snađem u svakoj situaciji.

Jedno od glavih pitanja koja su mi postavljali na instagramu je bilo kako sam uspela da odem u Italiju tokom čitave situacije sa Kovidom. Moj odgovor je bio jednostavno. Ja sam putovala kombi prevozom do Verone bez ikakvih problema, jedini uslov je bio da se ima test ili primljena vakcina. S obzirom na to da sam vakcinisana, nije bilo problema. Put do krajnje tačke Napulja je trajao oko 24h, ali kako sam imala ciljnu tačku gde sam želela da dođem, nije mi palo teško. Avio prevoz je svakako mnogo bolja varijanta, ali u ovo nezgodno vreme oko Kovida i stalnog otkazivanja letova, nisam smela da rizikujem, prvenstveno jer sam na raspolaganju imala 14 dana, tako da sam morala sve da uklopim bez gubljenja i jednog jedinog dana.

Posetila sam Napulj, zatim u Pulji male prelepe gradiće poput Alberobello, Locorotondo, Martina Franca i Monopoli, a put završila u Torinu. Svako mesto nosi teret svoje istorije, i svako je graciozno na svoj način. Mene je Pulja ostavila bez daha, dok mi Napulj nije ispunio očekivanja. Lep jeste, ali u isto vreme mnogo zapušten, pruža dosta, ali uliva i strah. Bar meni, nakon što sam bila opljčkana u sred belog dana u prevozu i u jednom trenutku ostala bez svih dokumenata i jednog jedinog centa u džepu. Dokumenta nisam pronašla, novac se da nadokanditi, ali životna pouka koju sam izvukla iz te nemile situacije je najvrednija. Otvoriti četvore oči i nikad ne stavljati sve na jedno mesto! Ovo ste čuli sigurno mnogo puta, ali često nismo svesnih ovih reči dok ne osetimo na sopstvenoj koži. Sledeći put kad budete putovali u inostranstvo, u šetnju nosite samo sitan novac ili kreditnu karticu, dokumenta NIKAD sa sobom osim screenshot-a u telefonu ili paoirne kopije u torbi. Lopovi obožavaju turiste u Napulju, čuvajte ih se! Ne samo u Napulju, nego i u drugim velikim turističkim gradovima u Evropi i svetu.

Ovo negativno iskustvo je ostalo vezano za Napulj, pa možda zato ovaj grad nisam doživela u punoj svojoj lepoti. Ali, i dalje osećam onaj miris koji si prostirao iz čuvene  L'Antica Pizzera da Michele. Ako ste gledali film Eat, Pray, Love (2010), onda znate o čemu govorim. Što se Torina tiče, e pa taj grad ima posebno mesto u mom srcu, mnogo lepih momenata i ljudi me veže za ovo mesto. Ako se ikada preselim u Italiju, živeću u ovom gradu. Pa da zalaske sunca dočekujem na Piazza Vittorio Veneto uz prelep pogled na reku Po i velelepnu crkvu Gran Madre di Dio.

Elem, videću šta mi spremaju predstojeće godine. I gde će me put odvesti. U koji grad i koju zemlju. Zivot nam uvek nešto priprema, a na nama je da li ćemo prihavtiti ili ne. Ali zapamtite, neke prilike se pružaju jednom ili nijednom. Znajući to, šta biste pre izabrali? Ne dopustite da vas negativne misli ili tuđe strepnje sputaju u sopstmevom naumu. Verujte u svoju hrabrost i preduzimljivost. Neprijatne situacije se mogu desiti na svakom koraku, možda već narednog trenutka kad izađete iz kuće. Ali ako vas taj konstanti strah od nepoznatog bude kočio, proći će godine, a vi ćete i dalje biti tu gde jeste, obavijeni strahom i stalnim pitanjem u glavi „Sta ako?“

Mene ova neprijatna situacija nije obeshrabrila, već ojačala. Dato mi je do znanja da mogu i da to nije ništa. Nedavno sam pročitala jedan citat, ne sećam se ko ga je izgovorio, ali su reči toliko tačne, glasi: Putovanja su jedina stvar na svetu na koju ako potrošimo novac, nećemo postati siromašniji već bogatiji.

Toliko istine u jednoj jedinoj rečenici.

Putujte, širite svoje horizonte i verujte u sebe i svoje mogućnosti.

Niste ni svesni koliko ste jaki!!

Šaljem vam jedan veliki poljubac! 💜

Do narednog posta!

xoxo Andrijana




Comments

budite dovoljno hrabri da život živite kreativno